Kако би помогла да се пољопривредно земљиште у Републици Србији ефикасније користи, Управа за пољопривредно земљиште, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, последњих неколико месеци интензивно је радила на идентификацији напуштеног пољопривредног земљишта у државној својини у локалним самоуправама  Алексинац, Александровац, Смедерево и Беочин. Наиме, процењује се да се од 5,6 милиона хектара пољопривредног земљишта у Републици Србији, између 200 и 350 хиљада хектара обрадивог земљишта и ливада не користи сваке године, док је површина напуштеног пољопривредног земљишта под пашњацима много већа.

Према речима, Марка Врањковића, стручњака који је учествовао у идентификацији земљишта, разлози за напуштање земљишта су вишеструки: „У појединим општинама постоје природна ограничења као што је неприступачан терен, а један од проблема је и деградација земљишта. Осим тога, постоје и разни други разлози као што су социо-економски фактори, демографска структура и институционални оквир.“

Једна од мера којом надлежно Министарство подстиче пољопривредну производњу је давање пољопривредног земљишта које није било предмет пољопривредне производње три агроекономске године у закуп путем лицитације по почетној цени од 0 динара. Пољопривредници који су тим путем добили у закуп пољопривредно земљиште истакли су да им је та мера аграрне политике значајно помогла, јер су велика финансијска средства потребна да се такво земљиште приведе намени.

Циљ Управе за пољопривредно земљиште је да унапреди постојећи информациони систем за пољопривредно земљиште са подацима о напуштеном пољопривредном земљишту, а идентификација у наведене четири општине представља почетни корак.

„Теренска верификација урађена је за 1484 парцеле, од укупно 1779 предвиђених. Од тога 501 парцела може да сматра напуштеном у складу са дефинисаним критеријумима. Иако нас је време послужило за теренски рад, велики је изазов идентификовати парцеле у одређеним подручјима. Свакако, подаци до којих смо дошли говоре да се од утврђеног броја чак 983 парцеле узурпирају, односно користе за производњу. Морам да истакнем да просечна величина парцела износи око 0.7 хектара. У Смедереву је урађена идентификација највећег броја парцела (853). Такође, урадили смо и анализу земљишта одређеног броја парцела како бисмо утврдили могућности за органску производњу. Циљ нам је био да направимо базу података која ће унапредити конкурентност у руралним подручјима и привући потенцијалне инвеститоре“ – наводи Врањковић.

Пројекат је заједничка иницијатива Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у оквиру програма “Подршка произвођачким капацитетима агро-индустријског сектора у Републици Србији”.