РАЗВОЈНИ ПУТ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У АЛЕКСАНДРОВЦУ
Започело је то у нашем крају 18. јануара 1872. године. Поред овог податка, у „извешћу“ читаонице кожетинске од 29. децембра 1874. године стоји: да има 25 чланова које редовни, које помажући, да сваки члан редовно плаћа по 40 гроша годишње, а помажући колико који хоће, да има 33 комада разних књига, да прима 5 листова, да је имовина читаонице у готовини 376 гроша чаршијских, а у стварима 195,50 гроша чаршијских и да општина не помаже читаоницу.
Обични људи у овом кутку малене Србије храбро су хватали корак са прогресом, прикључивали се општој тежњи за ширењем видика, тежњи за слободом. А то је време када се општина кожетинска налази у саставу среза козничког, који је гранични срез према Турској, у коју се прелази на Ђумруку у Јанковој клисури код Блажева изнад Бруса. Тек у време ослободилачких ратова Србије од 1876. до 1878. године, граница је померена даље на југ. У тим ратовима гине на Јанковој клисури и Сибин Џамић из Велике Врбнице, остављајући удивици Миони и синовима право на живот и обавезу да узору „прву бразду“, како би је Глишић овековечио.
У писаним траговима које стално налази, ко би други него професор Милослав Бонџић, наилази се даље да је Одбор на седници од 12. октобра 1889. године разматрао акт којим се препоручује да се набаве књиге „Воћарство“ од др Ђ. Радића и„Елементарна писменост“ од С. Чутурила. Идуће године 21. јануара 1890. године записано је: „Одбор је саслушао акт господина Министра просвете, којим се препоручује Чика Јовин лист „Невен“ за школску књижницу па је решио да се лист „Невен“ који уређује Змај, а издаје господин Арса Пајовић, набави и за књижницу у Александровцу.
1890. године први пут је у Александровцу отворена државна књижара и те исте године библиотека је била обогаћена књигама „Осман“ од Гундулића по цени од 5 динара, „Гајење и сушење шљива“ по цени од 1 динар и „Мапа Балканског полуострва“. Наредне, 1891. године набављене су књиге: „Поменик знаменитим људима“ од М. Милићевића у пет књига, „Гајење пернате живине“ од Велимира Павловића, „Стара Србија и Македонија“ од Спиридона Гопчевића и „Милош Обреновић или поглед на историју Србије од 1813. до 1839. године“.
Заједно са људима и књиге пролазе голготу Првог светског рата. Црно-жута монархија, оличена у команданту места Јурањићу, плаши се већине наших књига, уништава их, а уместо њих, врло ревносно, доносе се књиге и уџбеници штампани у Аустро-Угарској.
По завршетку Првог светског рата наш крај се лагано опоравља. Године 1927. оснива се Специјална винодељска школа за двогодишње школовање младих виноградара. Одмах се при школи формира и стручна библиотека чији се обим достизао и до 3.200 књига, од којих су многе штампане на чешком, француском и другим језицима.
Група напредних омладинаца, ђака, интелектуалаца, радника и занатлија обнавља Народну библиотеку у Александровцу 1928. године. Читаоница је радила у прво време четвртком и недељом, а дежурство је добровољно, пошто није било могућности да се плаћа библиотекар. Међу оснивачима био је Милутин Андрејић, који је и сада као и увек, активно присутан сваком културном, просветном и хуманом догађају у нас. Око библиотеке и читаонице настаје и прво александровачко културно-уметничко друштво.
Поновно отварање и обнова библиотеке после Другог светског рата и Револуције опет су везани за рад и залагање Милутина Андрејића. Он је успевао да организује њен рад и у годинама најцрње оскудице. Непоколебљиво је стајао испред ње и у временима када нисмо имали одвише разумевања за њен значај и постојање.
Почетак изградње Дома културе 1970. и његово стављање у употребу 1974. године, можда су најпресуднији догађаји у причи о нашој библиотеци. Коначно, наша библиотека добија одговарајуће просторије. Консолидују се самоуправни односи и дефинишу потребе радних људи за књигом и културом уопште. Све то нашој библиотеци доноси повољну климу и све више разумевања и средстава за рад.
Наша библиотека је међу првима у СР Србији прихватила акцију набавке књига путем четворогодишњег бескаматног кредита код удружених издавача Србије 1978. године.
На тај начин наша библиотека је обогатила своје фондове у 1978. години са више од 5.000 књига и тако се већ 1979. године приближила нормативима „једна књига по глави становника“. Данас библиотека са 3 истурена одељења и покретном библиотеком има преко 36.000 књига, па ако знамо да општина Александровац има око 34.000 становника, онда можемо да константујемо да сада у овом моменту имамо више од једне књиге по глави становника.
Народна библиотека је за свој рад добила од стране Скупштине општине Александровац 1972. године ПЛАКЕТУ за ширење просвете и културе у комуни.
