Започетo је мерења и одређивања састава комуналног отпада

У општини Александровац започета је прва фаза мерења и одређивања састава комуналног отпада, а у оквиру пројекта  „IMPACT – Управљање отпадом и отпадним водама у општинама“ Немачке организације за међународну сарадњу – GIZ“

По речима представника GIZ-a  госпође Снежане Лекић Рашовић  и представника Факултета техничких наука из Новог Сада господина Бојана Батинића, прва фаза утврђиванај састав комуналног отпада у  Александровцу завршена је у планираном времену захваљујући доброј организацији општине Александровац и марљивом раду радника комуналног предузећа ЈКСП Александровац.

Утврђивање морфолошког састава отпада вршено је из три узорка и то, из две градске зоне (зона блокова стамбених зграда и зона где су куће са двориштима и баштом), као и из сеоских зона становања. Узорци су од 300- 500 кг комуналног отпада.

Отпад је одвајан према каталогу сортирања, како би се утврдила количина и заступљеност сваке појединачне фракције, односно како би се утврдило колики је проценат органског отпада, папира, метала, пластичних материјала и др.

Осим утврђивања састав, вршиће се и одређивање количине отпада и то у периоду од 11-17. марта у свих пет пилот општина- Александровац, Куршумлија, Крупањ, Бела Црква и Свилајнац.

Сваког дана у току овог периода, камион за сакупљање отпада напуњен до свог пуног капацитета ће се мерити на колској ваги пре изручивања на одређеној локацији.

После завршетка првог зимског мерења и анализе добијених података, општине ће имати увид у могућа економски исплатива решења за општину. Која ће решења бити најбоља за животну средину и здравље становништва, а уједно и економски исплатива и одржива за мале општине-показаће резултати анализе на крају циклуса од 4 мерења у току године.

 

GIZ IMPACT и општина Александровац у заједничкој акцији одређивања количине и састава отпада и отпадних вода

Пројекат „IMPACT – Управљање отпадом и отпадним водама у општинама“ Немачке организације за међународну сарадњу – GIZ током марта започиње спровођење активности у изабраним пилот општинама, и то у Александровцу, Крупњу, Куршумлији,  Свилајнцу, и Белој Цркви. Прве активности се односе на мерење количина и одређивање састава комуналног отпада и отпадних вода. Подаци добијени мерењима допринеће  квалитетнијем извештавању ка надлежним органима и унапређењу процеса планирања управљања отпадом и отпадним водама на општинском нивоу. Представници општине детаљније су упознати са процедуром прикупљања података на једнодневној обуци одржаној 4. марта у Београду у циљу припреме за реализацију наведених активности.

У сарадњи са општинским тимом, ЈКП Александровац и уз подршку Факултета техничких наука из Новог Сада, вршиће се мерења количина комуналног отпада у трајању од седам дана у току сваког годишњег доба у складу са усвојеним националним методологијама и препорукама ЕУ. Такође ће се обавити мерење количине и анализа састава отпадних вода на локацијама непосредно пре њиховог уливања у главни реципијент.

Потписивање тројног споразума о сарадњи у области управљања отпадом и отпадним водама

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије, IMPACT пројекат, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ (GmbH) потписаће споразуме о сарадњи у области управљања отпадом и отпадним водама са општинама Александровац, Бела Црква, Крупањ, Куршумлија и Свилајнац

Потреба да се побољша управљање отпадом и отпадним водама у Србији је ургентна. Прикупља се мање од 70 одсто комуналног отпада који углавном завршава без третмана на више од 4.000 нелегалних или неконтролисана депонија. Од 2,5 милиона домаћинстава у Србији, половина (1,3 милиона) повезано је на канализацију. А од 365 милиона кубних метара отпадних вода које се испуштају само 51 милиона кубних метара третирано је у 2009. години. То неминовно доводи до трајног загађења локалних и прекограничних вода и угрожавања здравља.

Циљ ових споразума је оснаживање капацитета општина у планирању и решавању проблема у области управљања отпадом и отпадним водама, као и примена иновативних и економски исплативих решења кроз концепт циркуларне економије у којој се отпад и отпадне воде користе као ресурси за рециклажу, поновну употребу или производњу енергије.

Пројекат је почео у 2012. години, трајаће до децембра 2017. и биће реализован у две фазе, а свака ће трајати три године. Буџет пројекта за прву фазу (до 2014.) је 2,4 милиона евра.

Реконструкција улица у „граду вина“


Београд 11.1.2013

ГРАДСКИ ЧЕЛНИЦИ АЛЕКСАНДРОВЦА ПОСЕТИЛИ МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА

Министар саобраћаја дипл. инж. грађ. Милутин Мркоњић, помоћник у ресорном министарству Саша Мирковић и директор Агенције за безбедност саобраћаја Стојадин Јовановић, договорили су са преседником општине Александровац Драганом Благојевићем и директором дирекције за урбанизам Љубомиром Вучковићем реализацију два конкретна пројекта чија ће завршетак  драстично променити укупно стање путне инфраструктуре у жупској регији и допринети да се овај град, познат по развијеном виноградарству и квалитетним винима још значајније учврсти као незаобилазна туристичка дестинација у Србији.

Реч је о реконструкцији централних градских улица које су због огромног интензитета саобраћаја у јако лошем стању, па је за укупну санацију планирано да се у сарадњи са Mинистарством саобрaћаја издвоји око 130 милиона динара, а да комплетан посао буде поверен предузећу „Путеви Србије“.
Други пројекат о којем су представници александровачке општине упознали министра саобраћаја дипл. инж. грађ. Милутина Мркоњића и његовог помоћника Сашу Мирковића јесте изградња кружног тока на државном путу другог реда који повезује Стопању и Витково, које се налази на територији Александровца.
Сви предуслови везани за почетак овог посла су комплетирани, неопходно је да се испоштују законске процедуре и обезбеде средства како би овај значајан инфраструктурални пројекат почео и да се реализује.
Према речима, водећих људи александровачке општине стављање у функцију кружног тока значајно је не само у регулацији и ефикаснијем обављању саобраћаја, већ и због значајнијег повезивања општине са Јошаничком бањом и Копаоником, што би Алексадровцу широм отворио врата према повезивању са значајним центрима и практично у кругу од 50 километара три српска туристичка места повезало у једну целину од које би сви имали значајне економске користи.