Испуштање непречишћених отпадних вода директно у реке и језера, представља један од највећих еколошких проблема са којима се Србија суочава дуги низ година. Не постоје прецизни подаци на општинском нивоу о количинама и саставу отпадних вода које настају у индустрији и домаћинствима. Према званичним подацима републичког Завода за статистику, у Србији је 2011. године испуштено преко 350 милиона кубних метара отпадних вода, од чега се око 250 милиона кубних метара односи на отпадне воде из домаћинстава. Поражавајућа је чињеница да се третира свега 16 % од укупно испуштених отпадних вода. У циљу дефинисања одрживих решења за третман отпадних вода неопходни су прецизни подаци о њеним количинама и квалитету.
Стога пројекат IMPACT Немачке организације за међународну сарадњу – GIZ уз помоћ Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду у мају започиње прикупљање података за анализу отпадних вода, а у директној сарадњи са општинским управама и комуналним предузећима изабраних пилот општина Крупањ, Куршумлија, Александровац, Свилајнац и Бела Црква. Како ни у једној од 5 пилот општина не постоје подаци о квалитету воде као ни о квалитету воде у коју се отпадна вода улива, програм мониторинга подразумева узорковање воде на одабраном локалитету на 100-200 метара пре и после улива у главни реципијент.
Укупно ће бити прикупљено по 6 узорака у року од 24h, а на терену ће бити одређени основни параметри као што су pH вредност, електропроводљивост и концентрација раствореног кисеоника. Уз помоћ сонде, постављене на изабраним локацијама непосредно пред уливање у главни реципијент, вршиће се континуирано он-лине снимање квалитета отпадниh вода, а резултати физичко- hемијским карактеристикаводе ће моћи да се очитавају свакиh 15 минута.
Лабораторијске анализе узорака вршиће се у акредитованој Лабораторији за мониторинг депонија, отпадниh вода и ваздуhа Департмана за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, Факултета теhничкиh наука, Универзитета у Новом Саду.
Паралелно са мерењем вода GIZ IMPACT пројекат ће спровести и други циклус (пролећно мерење) одређивања количине и састава комуналног отпада. Подаци о количинама и саставу отпада свакако ће се разликовати од података зимског мерења, будући да се сада очекује већа количина зеленог отпада. Мерења количина комуналног отпада вршиће се у трајању од седам дана према стандардним рутама за прикупљање отпада, а састав отпада ће се одређивати из три стамбене зоне на узорку од 300 до 500 кг комуналног отпада.
Општинама предстоје још 2 циклуса одређивања количине и састава отпада и још једнан циклус анализе отпадниh вода са циљем да се омогући идентификовање токова комуналног отпада и отпадниh вода и оптимизација њиhовог коришћења као употребљивог ресурса. На основу спроведениh анализа биће могуће боље планирање, али и израда пројектне и теhничке документације за инфрастуктурне објекте попут рециклажниh центара, постројења за пречишћавање отпадниh вода и енергетско искоришћење отпада.
