У Александровцу је откривена биста краља Александра Обреновића, други споменик последњем монарху те династије у Србији.

На 131. годишњицу промену имена места Кожетин у Александровац, у дворишту Завичајног музеја откривена биста краља Александра Обреновића.

Поред попрсја у Београду, то је други споменик у Србији последњем монарху династије Обреновић који је, са супругом краљицом Драгом, убијен у мајском преврату 1903. године. Попрсје краља Александра Обреновића открили су потомци потписника писама упућених краљу Милану и његовом сину, за промену имена места Кожетин у Александровац.

Године 1778. Србија је добила независност и то подручје насељава становништво које више није хтело да живи у варошици која носи име Кожетин, објашњава историчар Мирослав Шљивић. Варошица је добила име по цркви коју су више пута разарали Турци, па је покривана говеђом кожом. Они су тражили да се њихово место назове по тадашњем краљевићу Александру Обреновићу.

Да се историја тог места пре краја деветнаестог века не би заборавила, Жупљани су задржали име Кожетин, али за насеље које се наставља на Александровац.

Попрсје краља Александра Обреновића, дело вајара Игора Ђорђевића, постављено је у дворишту Завичајног музеја, који је некада био у власништву протонамесника Марка Богдановића.

То здање је, како наводи Иван Брборић, директор Завичајног музеја Александровац, у мају 1894. године адаптирано у резиденцију у којој је први и једини пут одсео краљ Александар, приликом посете Жупи александровачкој.

Кожетин је 1880. године проглашен за варошицу, а две године касније, када је краљевић напунио шест година, име је промењено у Александровац.

Сортирање отпада, постављање контејнера за различите врсте смећа, превенција стварања отпада, увођење раздвајања отпада у зградама општинсих управа, компостирање баштенског отпада, укључивање родно осетљивих група у област управљања отпадом и отпадним водама само су неке од планираних активности за заштиту животне средине у општинама Александровац, Бела Црква, Крупањ, Куршумлија и Свилајнац – пилот општинама GIZ IMPACT пројекта.

 Ове активности договорене су на дводневној радионици у Београду 29. и 30. маја 2013. као део акционог плана за имплементацију комуникационе стратегије. Циљ радионице је повећавања нивоа свести грађана о значају здраве животне средине и њиховим укључивањем у одговорно понашање према природи. Представници 5 општина и њихових комуналних предузећа уз подршку GIZ IMPACT пројекта и консултаната за родну равноправност и комуникације, анализирали су у оквиру SWOT анализа (снаге, слабости, шансе и претње) тренутно стање, циљне групе и актере за комуникацију. Издвојене су и кључне теме комуникација у области заштите животне средине. Циљ је да се у одређеном временском периоду утиче на промену ставова грађана о заштити животне средине , начинима прикупљања и управљања отпадом и сагледавању отпада као ресурса.

 Анализирајући стање представници општина истицали су лошу економску и социјалну ситуацију као један од кључних разлога ”гурања” заштите животне средине у други план и недовољну обавештеност становништва о штетним утицајима које разне врсте загађења имају на здравље грађана.

Учесници радионице из ових пет општина сматрају да успех пројекта  зависи од добре сарадње с локалним медијима и комуникације с циљним групама и актерима.

 С тим у вези треба да се  побољша квалитет званичних информација и убудуће ће се много више пажње посвети јавним дебатама с циљним групама, постављању информативних пултова по парковима, амбулантама и домовима здравља, а биће коришћене и локалне манифестације као место за извођење активности везаних за заштиту животне средине и за бољу информисаност грађана. Побољшаће се и сарадња с локалним медијима, прилагодити комуникациона средства старијој популацији а користиће се и метод кампање ”од врата до врата” како би се, рецимо, промовисао нови приступ одлагању отпада или објаснило да је заштита животне средине у функцији привредног развоја општине и развоја локалне инфраструктуре. Готово све општине покушаће да доведу у везу развој туризма на свом подручју са здравом и очуваном животном средином те је због тога важно да се оспособе за рационално управљање отпадом и отпадним водама.

 Постоји готово неподељено мишљење да су млади у предшколском и школском узрасту, жене (нарочито у сеоским срединама) и цивилни сектор најозбиљнији ”савезници” у овом пројекту. Представници појединих општина предлажу отварање еколошких секција у основним школама.

 Радионица је послужила представницима општинских управа да за кампању осмисле и слогане. Међу некима од њих су: ”променимо лоше навике” (за правилну употребу кућне хемије), ”у вину је истина, у природи је здравље”, ”чувајмо наше воде”, ”не дозволимо да се банатске оранице претворе у депоније”, ”да се деца играју у цвећу а не у смећу”, „ отпад није ђуБРЕ* (*боље рециклирај).

[Show as slideshow]