Дана 06.11.2013. у Удружењу књижевника Србије је одржана комеморација поводом смрти есејисте, позоришног и књижевног критчара, песника и публицисте Милосава Буце Мирковића.
Комеморацији су присуствовали Радомир Андрић- председник Удружења књижевника Србије, Миљурко Вукадиновић – уредник Трибине Француска 7, Јанко Вујиновић – Одбор за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, многобројна реномирана имена наше књижевне и позорнишне сцене, као и бројни поштоваци књижевног опуса Милосава Буце Мирковића. Оно што је присутнима задало потешкоће је огоман обим Буциног књижевног рада, преко 16.000 текстова, двадестек књига поезије, неколико драма и књига о позоришној уметности, десетине ликовних критика и есеја, чластво у најугледнијим жиријима и оснивање најзначајнијих књижевних и позоришних фестивала у земљи. Није било ништа лакше ни набројати бројне награде које је овај велики човик током шездесте година рада прикупио, као што су: Награда за животно дело Удружења књижевника Србије, Златно перо, Златну значку КПЗ Србије, Златни беочуг КПЗ Београда, Златни прстен, прве три награде за најбољи есеј о глумцу, Златни ћуран о тридесетогодишњици Дана комедије у Јагодини и многе друге.
Буцину максиму: “Уметност се не доказује, она вас обузима, опчињава и хипнотише, опија до слатке главобоље, буди и покреће ваша осећања која просветљују богате се и уздижу изнад практичног, свакидашњг” је доказала, доајен српског глумишта, глумица Јелена Жигон читајући Буцине песме и накратко вратила дух овог изузетног човека. Такође, Јелена Жигон је изразила жељу да заједно са Иваном Жигон учествује у изградњи “Спомен собе Милосава Буце Мирковића” како би се целокупан вишедеценијски рад овог сачувао за будуће генерације.
Најава дирекора Културно просветне заједнице “Жупа” Бобана Јовановића да ће се од следеће године одржавати културна манифестација “Дани Буце Мирковића” дочена је са великим одушевљењем међу присутнима, те је велики број заиста највећих имена српске позоришне и књижевне сцене већ највио долазак и изразио жељу за учешћем на поменутој манифестацији, како кажу :”Буци у част”.
Иако је било предвиђено да комеморације траје сат времена, велики број колега и поштовалаца су имали потребу да кажу понешто у славу овог великог уметника, сећања, анегдоте и речи дивљења су се ређале једна за другом, чинило нам се да могу тако до у недоглед, тако да је комерација потрајала више од два сата.
