Прошлост

Насеље Кожетин настало је на дну амфитеатра некадашњег неогеног језера, на његовом западном ободу. Природни је географски центар Жупе која је смештена у централном делу Србије. Отуд је ово насеље кроз историју играло врло често значајну улогу у њеном развоју.Насеље се развијало на узаним терасама Кожетинске реке и Поповачког потока, које се на источној страни насеља слива у Кожетинску реку. То је било „Кожетинско долне“, како се помиње у средњевековним историјским изворима. „Кожетинско горње“ као насеље формирано је на простору око цркве на узвишењу од 404 м надморске висине.

 

Кожетинска црква

Не зна се поуздано када је овде никло прво насеље. До сада су константована два бронзано-добска локалитета – „Ивковића куће“ и „Џодин виноград“, а вероватно из гвозденог доба – локалитет „Степића куће“. Археолошке појаве код Кожетинске цркве и на Радовцу, уз друге елементе, требало би везивати за Келте. Још у време Келта, који су у ове крајеве стигли у 4. веку пре наше ере, овде је било паганско светилиште. На простору око Кожетинске цркве ископавани су археолошки предмети из тог, и нешто каснијег, времена. Вероватно је на овом доминантном узвишењу био формиран својеврсни акропољ. У Летопису александровачке црвке записано је да је црква изграђена на темељима неке раније цркве.

Ту је могуће тражити порекло назива насеља Кожетин. Што се тиче етимологије назива, постоје два тумачења. По првом, келти, романизацијом по доласку у ове крајеве, прихватају римске култове. Богиња лова и месеца Дијана, постаје главна богиња Келта. Могуће је да је њихов Дијанијум (светилиште) било на простору код данашње цркве. Како је Дијани као богињи лова била, између осталог, посвећена и Коза (цорпа), то је насеље могло имати назив Цорпиум, односно, у словенском преводу у облику аугментатива на -етина, Козетина, што је даљом трансформацијом довело до садашњег назива Кожетин.

По другом тумачењу, на основу легенде, на том месту је постојала црква, не зна се из којег времена, покривена кожом. Насеље је по тој кожи добило назив Кожетин, одредно Кожни, у облику аугментатива на -етина, дао је назив Кожетина, односно у даљем развоју долази до назива места Кожетин.

Најзначајнија тврђава у овом крају носи назив Козник, дакле по козама. И порекло тог назива може се везати за Дијану, не само зато што су Келти, могуће је, користили то узвишење у стратешке сврхе, вец и зато што је Дијанин култ очуван дуго у средњем веку, постепено потискиван јачањем хришћанства са култом Богородице, а касније јачањем култа „силне Јерине“, па је Козник „Јеринин град“.

Најстарији помен Кожетина налазимо у Немањиној ктиторској повељи манастиру Студеници из 1196. године. У њој, поред осталог, стоји:

„Ја Стефан Немања, самодржац српске земље и Поморја, приложих манастиру Студеници, храму Пресвете Богородице, у метох села и засеоке и сеноре (границе)… И у Расини метох Поповци, црква храм Ваведеније Пресвете Богородице и заселак и село Кожетин, село Ракла и заселак, и село Поховац, и село заселак Велика Крушевица и Подруми и изразих вољу и дан и ноћ више речена села…

… А пчеле манастирске да су у Руденица, на Расини и у Савову.“

1996. године Жупа је имала историјску привилегију да прослави Јубилеј „Осам векова Жупе Расине“

Кожетин 1882. године добија назив АЛЕКСАНДРОВАЦ, указом Краља Србије Милана Првог, а на захтев становника Кожетина.

Ми
Милан Први
по милости Божијој и вољи народној
Краљ СрбијеНа предлог Нашег Министра унутрашњих дела решили смо и решавамо:да се варошица Кожетин, у округу Крушевачком, по изјављеној жељи њених становника, од сада зове „Александровац“.Наш Министар унутрашњих дела нека ово решење изврши.19-ог јуна 1882. године
у Београду.Овај указ извршен је овако:1. Писмом у препису саопштен начелништву Крушевачком и наређено му да га одмах изврши,2. Печат за новине да се штампа.

 

Print Friendly, PDF & Email