Уз подршку пројекта IMPACT који спроводи GIZ, а на предлог Агенције за заштиту животне средине Републике Србије, средином новембра у општини Александровац ће бити тестирана методологија за утврђивање количине и састава комерцијалног отпада. Комерцијани отпад настаје у ресторанима, предузећима, продавницама, јавним институцијама и здравственим установама. Овај отпад је саставни део комуналног отпада, веома је сличан отпаду из домаћинстава, али ипак има посебне карактеристике у зависности од делатности у којој настаје. Неретко се дешава да је контејнер испред ресторана или кафића препун пластичних, стаклених флаша и лименки, док је контејнер испред продавнице обично напуњен картонским кутијама и другом амбалажом.
Израда националне методологије за утврђивање састава и количине комерцијалног отпада помоћи ће Агенцији у прикупљању података према европским стандардима. Наиме, од 2015. године Србија ће бити у обавези да доставља податке европској Агенцији за животну средину на начин на који може да се утврди колико су испуњењени зацртани циљеви за рециклажу на нивоу Европе. Прикупљени подаци на овај начин, омогућиће локалним самоуправама и Републици Србији да стекну увид о местима настајања отпада који су погодни за рециклажу.
Анализа комерцијалног отпада не служи само за испуњавање законске обавезе, већ је важна за оптимизацију система за управљање отпадом. Циљ је коришћење отпада као ресурса, побољшање квалитета живота свих грађана и стварање додатне вредности за целу општину.
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je organizacija za međunarodnu saradnju koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Kao implementaciona organizacija Vlade Savezne Republike Nemačke, GIZ već više od 14 godina predstavlja pouzdanog partnera u pružanju podrške javnom, privatnom i civilnom sektoru u Republici Srbiji. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć kao i putem fondova EU izdvojila za Srbiju 1,6 milijarde evra, što predstavlja najveći pojedinačni iznos razvojne pomoći koji je neka država uputila Srbiji.
